Čak 78% ljudi u Srbiji nema dovoljno finansijskih sredstava za dostojanstvenu penziju.
Ova statistika nije samo broj, već signal da se penzija prečesto posmatra kao daleka tema, umesto kao projekat koji se gradi tokom čitavog radnog veka.
Finansijski savetnici naglašavaju da je najveći uzrok siromaštva u kasnijim godinama nedostatak rezervi za neočekivane situacije, uz oslanjanje na grube procene bez modeliranja potreba za period koji može trajati i tri decenije.
Najčešće nisu posledica loše namere, već odlaganja, pogrešnih pretpostavki ili nedovoljne informisanosti.
Ako ih prepoznate na vreme, možete obezbediti stabilniji i mirniji život u starosti.
Neadekvatno finansijsko planiranje penzije
Finansijsko planiranje penzije zahteva više od štednje na računu. Prva greška je fokus na trenutne mogućnosti, bez analize budućih potreba.
Penzija je često 40 do 60% poslednje plate, pa je razlika između prihoda u radu i prihoda u penziji velika.
Zato je neophodno izračunati koliko novca realno treba za željeni standard, a zatim napraviti plan štednje i investiranja.
Podcenjivanje potrebnih sredstava
Ljudi često projektuju troškove po današnjim cenama, zaboravljajući da penzijski period može trajati 20 do 30 godina.
U tom vremenu menjaju se potrebe, navike i zdravstveno stanje. U plan treba uključiti stanovanje, ishranu, prevoz, rekreaciju, putovanja i pomoć porodici, ako je očekujete.
Dobro planiranje polazi od procene 70 do 80% poslednje plate kao ciljnog prihoda u penziji.
Nepoznavanje penzijskog sistema
Sistem penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji je složen. Mnogi ne razumeju kako se računaju godine staža, bodovi i prosečne zarade, niti koje su mogućnosti dobrovoljnih fondova.
Bez ovih informacija teško je napraviti tačan plan. Važno je proveriti lične podatke u PIO fondu i informisati se o opcijama dopunske štednje.
Zanemarivanje inflacije
Inflacija je tihi neprijatelj dugoročnih planova. Iznos koji danas deluje dovoljan, za 15 ili 20 godina može pokrivati samo deo potreba.
Zato u projekcije uvek treba uključiti realan rast cena i troškova života.
Čak i u stabilnim periodima, prosečna inflacija tokom više decenija značajno umanjuje kupovnu moć.
Nedostatak fonda za hitne situacije
Poseban problem je izostanak rezervnog fonda koji služi za vanredne okolnosti. Bez takvog fonda, ljudi u penziju ulaze sa ušteđevinom planiranom za redovne troškove, pa je svaka nepredviđena situacija, kvar u stanu, pomoć članu porodice ili veći medicinski račun, direktan udar na budžet.
Razumna praksa je da se pre penzionisanja formira fond od najmanje šest do dvanaest mesečnih troškova života.
Taj novac treba da bude lako dostupan i odvojen od dugoročnih ulaganja, kako ne biste bili primorani da prodajete imovinu u lošem trenutku ili da se novo zadužujete.
Kada postoji ovakva rezerva, možete mirnije da investirate preostala sredstva i da planirate potrošnju.
Kašnjenje sa štednjom i investiranjem
Druga velika greška je odlaganje početka. Ljudi čekaju bolju platu, manji kredit ili idealan trenutak koji se ne pojavi.
Svaki mesec kašnjenja smanjuje efekat složene kamate, najmoćnijeg saveznika u izgradnji penzijskog kapitala.
Osoba koja počne sa 25 godina često može uštedeti duplo više od osobe koja krene sa 35 godina, uz iste uplate.
Propuštanje poreskih olakšica
Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji nose poreske benefite, jer se uplate do zakonskog limita ne oporezuju.
To praktično znači da država učestvuje u vašoj štednji. Neiskorišćavanje ovih olakšica je direktan gubitak novca i trebalo bi ga posmatrati kao odricanje od besplatnog dodatka na buduću penziju.
Zanemarivanje zdravstvenih troškova
Zdravstveni izdaci rastu sa godinama i lako postanu najveća stavka budžeta.
Mnogi planiraju penziju kao da će ostati u istom zdravstvenom stanju, pa ih operacije, terapije ili dugotrajna nega zateknu finansijski nespremne.
U plan treba uključiti procenu redovnih pregleda, lekova i mogućih intervencija.
| Tip osiguranja | Pokrivenost | Učešće pacijenta | Mesečna premija |
|---|---|---|---|
| Obavezno | Osnovna zaštita | 20 do 50% | Automatska |
| Dopunsko | Proširena zaštita | 5 do 15% | 2.000 do 8.000 RSD |
| Privatno | Široka zaštita | 0 do 10% | 5.000 do 15.000 RSD |
Rano uključivanje dopunskog ili privatnog osiguranja može smanjiti buduće troškove. Jednako važna je prevencija tokom radnih godina. Redovni pregledi i zdrav stil života češće spreče skupe komplikacije nego što ih leče kasnije.
Neodgovorno upravljanje dugovima
Krediti koji su podnošljivi dok radite mogu postati nepremostiv teret u penziji.
Ulazak u penziju sa aktivnim dugovima znači da deo smanjenog prihoda odlazi na rate umesto na život.
Zbog toga je cilj da se do penzionisanja otplate hipotekarni i potrošački krediti, a novi zadužuju samo u izuzetnim situacijama.
| Scenario | Mesečna penzija | Dugovi | Raspoloživo za život |
|---|---|---|---|
| Sa dugovima | 45.000 RSD | 20.000 RSD | 25.000 RSD |
| Bez dugova | 45.000 RSD | 0 RSD | 45.000 RSD |
Nedovoljna diversifikacija prihoda
Oslanjanje samo na državnu penziju je rizično, jer sistem prolazi kroz promene i najčešće ne obezbeđuje željeni standard.
Dobrovoljni fondovi, investicije, izdavanje nekretnina ili povremeni rad u penziji mogu doneti sigurnost i fleksibilnost.
Žene u Srbiji, prema reformama koje su u toku, postepeno produžavaju radni vek do 65 godina do 2032. godine, što daje dodatno vreme da se izgrade alternativni izvori prihoda.
Prilikom ulaganja birajte odnos rizika i sigurnosti koji odgovara vašim godinama. Kako se bliži penzija, deo portfolija prebacujte u stabilnije instrumente, ali zadržite i segment za rast, da biste pratili inflaciju i produženi životni vek.
Ključ je da se diversifikacija planira dok ste u punoj radnoj snazi. Mala, ali redovna ulaganja u više kanala smanjuju rizik i povećavaju šanse da penzija bude period slobode, a ne odricanja.
Neplaniranje životnih i socijalnih promena
Ljudi koji se pripreme samo finansijski često se suoče sa dosadom, izolacijom ili padom motivacije, što kasnije povećava zdravstvene i finansijske pritiske.
Planirajte aktivnosti koje vas ispunjavaju, održavajte prijateljstva i razmislite o radu sa skraćenim vremenom, ako vam zdravlje i želje to dozvole.
Rad u penziji može značiti dodatni prihod, ali i osećaj korisnosti.
Često postavljana pitanja
Za kraj
Pravovremeno prepoznavanje grešaka u penzijskom planiranju je ključ za dostojanstven život u starosti.
U Srbiji, gde se pravila i uslovi menjaju, individualna odgovornost i informisanost su presudni.
Sveobuhvatan pristup podrazumeva realne projekcije, rano investiranje, zaštitu od inflacije, brigu o zdravlju, smanjenje dugova i razvoj više izvora prihoda.
Počnite sada, bez obzira na godine, jer mirna penzija je rezultat odluka koje se donose mnogo ranije i bez nepotrebnog stresa.
