Na jednog zaposlenog u Srbiji danas dolazi jedan penzioner, što penzijski sistem gura na samu ivicu održivosti.
Ovakav odnos zaposlenih i penzionera više nije samo statistika, već realnost koja se oseća u svakodnevnom životu starijih ljudi.
Demografski trendovi su nepovoljni, broj zaposlenih se smanjuje, a broj penzionera raste.
To znači da se sve manji broj radnika oslanja na sve veći broj korisnika fonda, pa država mora da nadoknađuje manjak sredstvima iz budžeta.
Zbog toga dodatni prihodi nisu luksuz, već uslov da treće doba bude dostojanstveno i finansijski mirnije.
Proaktivan pristup u traženju dodatne zarade postaje ključan, jer pruža sigurnost, smanjuje zavisnost od jednog izvora prihoda i omogućava veći kvalitet života.
Pravni okvir rada penzionera
Rad penzionera u Srbiji regulisan je zakonima koji omogućavaju kombinovanje penzije i zarade.
Zakon o radu i Zakon o penzijsko invalidskom osiguranju propisuju da penzioneri mogu da rade bez ograničenja radnog vremena, uz zadržavanje pune penzije.
Ne postoji starosna granica za rad nakon penzionisanja. Poslodavac je dužan da penzionera prijavi, a ugovor mora biti u pisanoj formi.
Posebno je naglašena bezbednost starijih radnika. Poslodavac mora da obezbedi prilagođene uslove rada i redovne zdravstvene preglede kada je to potrebno.
Ovo čini zakonit rad u penziji relativno dostupnim i sigurnim, pod uslovom da se poštuju procedure.
Da li dodatni prihodi utiču na penziju
Dodatni prihodi od rada u pravilu ne menjaju visinu osnovne penzije. Starosna penzija se ne smanjuje bez obzira na zaradu.
Porodična penzija ostaje nepromenjena, dok invalidska može zavisiti od procene radne sposobnosti.
Izuzetak je situacija kada penzioner stiče novu penziju po drugom osnovu, tada se primenjuju posebna pravila.
U praksi to znači da većina penzionera može slobodno da radi i zarađuje, bez bojazni da će izgubiti deo penzijskog čeka.
Poreske obaveze i oslobađanja
Penzija sama po sebi nije oporezovana. Međutim, zarada iz rada podleže standardnom porezu na dohodak.
Autorski honorari imaju posebna pravila, a poljoprivredni prihodi često mogu da budu oporezovani paušalno.
Zbog kombinovanja izvora prihoda, važno je planirati poreze unapred, jer neto iznos može značajno zavisiti od načina angažovanja.
| Vrsta prihoda | Oporezivanje | Napomena za penzionere |
|---|---|---|
| Zarada iz radnog odnosa | Porez na dohodak po važećim stopama | Penzija ostaje puna, doprinosi se plaćaju na zaradu |
| Ugovor o delu i honorari | Oporezivanje prema ugovoru, uz moguće normirane troškove | Fleksibilan način rada, ograničen broj dana godišnje |
| Autorski honorari | Porez sa priznatim troškovima u određenom procentu | Pogodno za pisanje, prevođenje i kreativne poslove |
| Penzija | Ne oporezuje se | Potpuno oslobođena, bez obzira na iznos |
| Poljoprivredni prihodi | Paušalno ili po posebnom tretmanu | Dobar izbor za sezonske poslove i male proizvođače |
Mogućnosti zapošljavanja nakon penzionisanja
Tržište rada sve više prepoznaje vrednost iskustva. Penzioneri mogu birati između više modela angažovanja, u zavisnosti od zdravlja, želje i vremena.
Najčešći oblik je honorarni rad preko ugovora o delu. On se sklapa za tačno određen posao ili projekat, a angažovanje je u toku godine ograničeno na 120 dana.
Prednost je fleksibilnost i mogućnost rada u struci, dok su ograničenja vezana za trajanje i neto iznos posle poreza.
Skraćeno radno vreme je stabilnija opcija. Penzioner može raditi četiri do šest sati dnevno uz regularni ugovor o radu.
Zadržava sva prava zaposlenog, a doprinosi se plaćaju srazmerno radnim satima. Ovaj model je dobar za one koji žele redovan ritam, ali ne i puno opterećenje.
Sezonski i privremeni poslovi su naročito popularni u turizmu, poljoprivredi i trgovini. Leti se traže recepteri, pomoćno osoblje i čuvari u ugostiteljstvu.
U poljoprivredi su to berbe i žetve, često kratke ali intenzivne. Tokom praznika se povećava potreba za radnicima u prodaji i pakovanju.
Privremeni poslovi nastaju i kao zamene za odsutne radnike, pa nude kratke angažmane bez dugoročnih obaveza.
Najtraženije veštine i poslovi za starije
Penzioneri imaju ogroman kapital u znanju i mirnoći u radu. Zato su konsultantske usluge u struci odlična prilika.
Iskusni radnici mogu savetovati firme, voditi projekte ili trenirati mlađe kadrove. Ključ je u mreži kontakata iz ranijeg perioda, jer se poslovi najčešće dobijaju preko preporuka.
Obrazovanje i mentorstvo su druga velika oblast. Privatni časovi, kursevi i online predavanje omogućavaju stabilne prihode uz relativno mali napor.
Penzioneri koji znaju jezike, matematiku ili stručne predmete često imaju stalne učenike. Takođe, sve više kompanija uvodi mentorski rad, gde iskusni stručnjaci pomažu mladima u razvoju karijere.
Uslužne delatnosti i zanati su pogodni za penzionere koji vole praktičan rad. Popravke, izrada rukotvorina, krojenje, stolarija ili usluge u domaćinstvu mogu doneti redovnu zaradu, posebno u lokalnoj zajednici.
Čuvanje dece i nega starijih ljudi postaju sve traženiji zbog skupih profesionalnih usluga i starenja stanovništva. Pored finansijske koristi, ovakvi poslovi često imaju i društvenu vrednost.
Samostalna delatnost i preduzetništvo
Treće doba može biti vreme za realizaciju ideja koje su godinama odlagane.
Penzioneri mogu otvoriti paušalnu radnju, što je najjednostavniji način za formalno poslovanje. Registracija je relativno jednostavna i jeftina, a paušalni porez je fiksan i plaća se mesečno.
Ovo je posebno zgodno za zanatske usluge, čišćenje, kućnu negu ili konsultantski rad. Prednost je što se poslovanje lako uklapa sa penzijom i ne traži složenu administraciju.
Freelance rad je još fleksibilniji. Digitalne platforme omogućavaju pisanje, prevođenje, dizajn ili tutorstvo od kuće.
Penzioner bira tempo i projekte, a ulaganje je minimalno. Mali porodični biznisi su treća opcija, recimo proizvodnja domaće hrane, rukotvorina ili lokalne usluge.
Često se koriste postojeći resursi i pomoć porodice, pa početni troškovi nisu veliki.
Digitalne mogućnosti zarade
Internet je otvorio čitav niz poslova koji nisu vezani za kancelariju. Online tutorstvo je jedna od najisplativijih opcija za bivše nastavnike i stručnjake.
Potrebni su računar, kamera i stabilan internet. Časovi se mogu držati učenicima, studentima ili odraslima koji uče nove veštine.
Elektronska trgovina preko domaćih platformi omogućava prodaju ručno rađenih predmeta, lokalnih specijaliteta ili polovnih stvari.
Kvalitetne fotografije i pouzdana dostava su najvažniji za dobru prodaju. Pisanje, prevođenje i korektura su posebno pogodni za penzionere sa jezičkim znanjem.
Vremenom, blog ili YouTube kanal mogu postati dodatni izvor prihoda kroz oglase i sponzorstva, ali zahtevaju strpljenje i redovnost.
Finansijsko planiranje i optimizacija prihoda
Da bi dodatna zarada zaista podigla standard, potrebno je pratiti ukupna primanja i poreze.
Najbolje je kombinovati izvore prihoda, recimo povremene honorare, sezonski rad i jednu stabilniju aktivnost.
Paušalno oporezivanje često donosi najviši neto iznos jer pruža predvidive troškove.
Takođe je pametno planirati rezerve za zdravlje i nepredviđene izdatke, jer troškovi u starijem dobu često rastu.
Saveti stručnjaka uglavnom idu u smeru konzervativnog ulaganja. Štedni računi, državne obveznice i pažljivo birane nekretnine mogu doneti dodatnu sigurnost.
Redovan mesečni budžet i kontrola troškova pomažu da se svaki dinar iskoristi bolje.
Praktični saveti za pronalaženje posla
Iskustvo, pouzdanost i radna etika su prednosti koje poslodavci traže kod starijih radnika. CV treba da istakne veštine i rezultate, a ne godine.
Korisno je koristiti mrežu bivših kolega i prijatelja, jer se mnogo poslova nudi neformalno.
LinkedIn i domaći portali za zapošljavanje mogu biti dobar dodatak, posebno za honorarne i skraćene angažmane.
Na razgovoru za posao važno je pokazati motivaciju i spremnost na učenje. Poslodavce često zanima koliko je kandidat fleksibilan i da li može da se uklopi u savremene načine rada. Realna očekivanja u vezi sa platom i radnim vremenom uvećavaju šanse da se posao dobije.
Često postavljana pitanja
Završna razmatranja
Demografske promene i niska prosečna penzija čine dodatne prihode sve važnijim delom penzionerskog života u Srbiji.
Zakonski okvir je povoljan, jer omogućava rad uz punu penziju, pa stariji ljudi mogu samostalno povećati svoja primanja.
Iskustvo, znanje i stabilnost koje penzioneri donose prepoznati su na tržištu rada, a opcije zarade se šire od klasičnih honorara do digitalnih poslova i sopstvene delatnosti.
Uz pametno poresko planiranje i realno finansijsko upravljanje, dodatni prihod može značajno podići kvalitet života i vratiti osećaj sigurnosti u trećem dobu.
