Prosečna poljoprivredna penzija u Srbiji u oktobru 2025. godine iznosi oko oko 21.970 dinara,pokazuju podaci Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Iako je nominalno veća nego prethodnih godina, realno je i dalje među najnižim penzijama u sistemu.
Ova cifra pokazuje da poljoprivrednici sa punim stažom primaju iznos kojim teško mogu da pokriju osnovne troškove života.
Iza te brojke stoji decenijski rad – obrađivanje zemlje, stočarstvo, sezonska prodaja, ulaganja u mehanizaciju i uplate doprinosa koje se odvajaju od minimalnih prihoda.
Kada doprinosi kasne ili u slučaju da gazdinstvo nije registrovano, osiguranik rizikuje da mu deo staža ne bude priznat.
Mnogi koji danas traže penziju nailaze upravo na problem neusklađenih podataka, prekide u stažu, ili pogrešno evidentirane uplate. Takve greške usporavaju ceo proces i umanjuju iznos penzije.
Zato je važno razumeti kako tačno funkcioniše sistem, šta PIO fond proverava i koje korake treba preduzeti da se pravo na poljoprivrednu penziju ostvari što lakše.
Kome pripada poljoprivredna penzija?
Poljoprivredna penzija pripada osobama koje su bile obavezno osigurane kao poljoprivrednici – to su nosioci registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i članovi njihovih domaćinstava koji učestvuju u radu na gazdinstvu. Oni sami uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i time stiču pravo na penziju.
Ova oblast je uređena Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju .
U skladu sa članom 13 stav 4, poljoprivrednici se smatraju osiguranicima u sistemu obaveznog penzijskog osiguranja.
Zakon ne prepoznaje „poseban tip penzije“ za poljoprivrednike, ali propisuje njihove obaveze i način na koji im se staž i doprinosi računaju.
Visina doprinosa koje poljoprivrednici plaćaju određuje se prema propisanoj minimalnoj osnovici za poljoprivredu, koju svake godine objavljuje Poreska uprava. Kako je ta osnovica niža od one za zaposlene, penzije u ovoj kategoriji su i dalje skromnije u odnosu na opšti fond.
To znači da poljoprivredna penzija zavisi od tri faktora: broja godina uplaćenog staža, visine osnovice na koju su doprinosi plaćani i kontinuiteta uplata bez prekida.
Samo oni koji su uredno vodili evidenciju i redovno plaćali doprinose mogu očekivati stabilan izračun i u manjem su riziku od administrativnih zastoja prilikom podnošenja zahteva za penziju.
Uslovi za ostvarivanje prava na poljoprivrednu penziju
Da bi poljoprivrednik ostvario pravo na penziju, potrebno je da ispuni uslove starosti i osiguranja propisane Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Ti uslovi su isti za sve kategorije osiguranika, ali se kod poljoprivrednika razlikuje način prijave, evidencije i obračuna doprinosa.
1. Uslov starosti i staža
Prema članu 19 Zakona o PIO, pravo na starosnu penziju stiče se kada osiguranik ima najmanje 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Za žene, uslov za starosnu penziju se postepeno povećava i do 2032. godine izjednačiće se sa muškarcima na 65 godina.
Pored toga, postoji i mogućnost odlaska u prevremenu starosnu penziju uz najmanje 40 godina staža, bez obzira na godine života, ali sa umanjenjem iznosa penzije, koje podrazumeva trajno smanjenje za svaki mesec ranijeg odlaska.
To znači da svaka godina u kojoj nije bilo prijave ili uplate doprinosa ne ulazi u penzijski staž.
2. Registracija u PIO fondu
Da bi neko uopšte bio priznat kao poljoprivredni osiguranik, mora da bude registrovan u PIO fondu kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva.
Registracija se sprovodi u nadležnoj filijali Fonda prema mestu prebivališta, uz potvrdu o aktivnom statusu poljoprivrednog gazdinstva iz Centralnog registra APPRR-a – Uprave za agrarna plaćanja.
Bez ove registracije, nijedna uplata doprinosa se ne računa u penzijski staž. PIO fond vodi evidenciju svih uplata, a svaki osiguranik ima pravo da zatraži izvod o uplaćenim doprinosima i godinama staža.
Taj dokument se traži prilikom podnošenja zahteva za penziju i služi kao dokaz o kontinuitetu osiguranja.
3. Periodi bez uplate doprinosa
Ukoliko postoji prekid u plaćanju doprinosa, ti meseci se ne računaju u staž.
Postoji mogućnost naknadne uplate doprinosa za ranije periode, ali samo ako zakon to dopušta i ako postoji dokaz da je osiguranik u tom periodu obavljao poljoprivrednu delatnost. Ovakvi zahtevi se posebno razmatraju u PIO fondu i zahtevaju dodatnu dokumentaciju – potvrdu o prihodima iz lokalne poreske uprave i izvod iz Centralnog registra poljoprivrednih gazdinstava kao dokaz o aktivnom statusu.
Najčešće, greške nastaju kada poljoprivrednici kasne sa prijavom u sistem ili plaćanjem doprinosa, jer pretpostavljaju da će kasnije moći da ih „doplate“. Međutim, PIO fond ne priznaje staž retroaktivno bez pravnog osnova.
Svaki prekid može značiti gubitak meseci ili godina staža, što direktno utiče na visinu buduće penzije.
Potrebna dokumentacija i koraci za ostvarivanje prava
Postupak za ostvarivanje prava na poljoprivrednu penziju počinje prikupljanjem potrebne dokumentacije i podnošenjem zahteva Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Da bi proces bio uspešan, važno je da svaki korak bude ispravno sproveden.
1. Podnošenje zahteva
Zahtev za ostvarivanje prava na poljoprivrednu penziju podnosi se u filijali PIO fonda prema mestu prebivališta osiguranika. Postoji mogućnost podnošenja zahteva lično, putem punomoćnika ili elektronskim putem preko portala eUprava.
U filijali se popunjava zvanični obrazac zahteva za penziju (obrazac PIO-1), a službenik PIO fonda proverava da li je dokumentacija potpuna. Ako nedostaju pojedini dokumenti, stranci se ostavlja rok od 30 dana od dana prijema obaveštenja o nedostajućim dokumentima da ih naknadno dostavi.
Preporučuje se da se zahtev preda najmanje mesec dana pre ispunjenja uslova za penziju, kako bi se izbeglo kašnjenje u donošenju rešenja.
2. Obavezna dokumentacija
Prilikom podnošenja zahteva potrebno je priložiti sledeća dokumenta:
- Ličnu kartu (kopiju, kao i original na uvid);
- Izvod iz evidencije PIO fonda o uplaćenim doprinosima i godinama staža;
- Potvrdu o aktivnom statusu gazdinstva iz Centralnog registra APPRR-a;
- Dokaz o uplati doprinosa (potvrde iz Poreske uprave ili uplatnice);
- Uverenje o prebivalištu;
- Izvod iz matične knjige rođenih i, ako je primenjivo, iz matične knjige venčanih;
- Dokaz o prestanku osiguranja (ako se zahtev podnosi nakon odjave gazdinstva ili obustave poslovanja).
U slučajevima kada postoje prekidi u uplati doprinosa, potrebno je dostaviti i dodatne dokaze o radu na poljoprivrednom gazdinstvu, kao što su potvrde o prihodima iz lokalne poreske uprave ili izjave svedoka.
3. Rokovi i postupak odlučivanja
Nakon što PIO fond primi zahtev, započinje proveru kompletne dokumentacije i evidencija.
Uobičajeni rok za donošenje rešenja je 60 dana od dana podnošenja kompletnog zahteva, ali može biti duži ako se utvrđuju dodatne okolnosti kao što su prekidi u stažu ili sporne uplate.
Kada zahtev bude odobren, rešenje se dostavlja poštom ili elektronski.
Prva isplata penzije obično se vrši u roku od mesec dana od pravosnažnosti rešenja.
U slučaju da zahtev bude odbijen, osiguranik ima pravo na žalbu drugostepenom organu PIO fonda u roku od 15 dana.
4. Savet za brže rešavanje postupka
Da bi se izbegla kašnjenja, preporučuje se da poljoprivrednici pre podnošenja zahteva:
- provere da li su svi doprinosi evidentirani;
- pribave potvrdu o aktivnom statusu gazdinstva;
- provere tačnost ličnih podataka u evidenciji PIO fonda;
- čuvaju kopije svih uplata i potvrda.
Precizna i potpuna dokumentacija je neophodna za brz i uspešan proces.
PIO fond ne može doneti rešenje dok ne dobije sve potrebne dokaze, pa je priprema u ovoj fazi od presudnog značaja.
Prosečan iznos poljoprivredne penzije u 2025.
Prema zvaničnim podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prosečna penzija u okviru celokupnog sistema PIO fonda koji obuhvata sve kategorije penzionera iznosila je 50.675 dinara u septembru 2025. godine.
Za kategoriju poljoprivrednika, prema podacima istog izvora i Statističkog mesečnog biltena za avgust 2025, prosečna penzija iznosi oko 21.970 dinara.
Ova vrednost se tokom godine minimalno menja i može se smatrati realnim prosekom za 2025. godinu.
Najniža penzija za poljoprivrednike, nakon januarskog usklađivanja od 10,9%, iznosi 21.786,02 dinara.
Ovi poražavajući podaci pokazuju da većina poljoprivrednika sa punim stažom i redovnim uplatama ostvaruje mesečnu penziju između 21.800 i 22.100 dinara, dok je razlika u odnosu na opšti prosek penzija u Srbiji veća od 28.000 dinara.
Faktori koji utiču na visinu poljoprivredne penzije u 2025.
Na visinu poljoprivredne penzije utiče više elemenata koji su jasno definisani Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju:
- Godine staža osiguranja – Poljoprivrednici ostvaruju pravo na starosnu penziju sa najmanje 15 godina uplaćenog staža. Bez evidentiranog staža ne postoji pravni osnov za obračun penzije.
- Osnovica za uplatu doprinosa – Kod poljoprivrednika se doprinosi najčešće plaćaju na minimalnu osnovicu. Za 2025. godinu, najniža osnovica iznosi 950 dinara, dok je najviša 656.425 dinara.
- Kontinuitet uplata – Svaki prekid u uplatama smanjuje broj godina staža i prosečnu osnovicu. Periodi bez doprinosa ne ulaze u obračun, osim ako je zakonom dozvoljena naknadna uplata uz dokaze o aktivnom bavljenju poljoprivredom.
- Usklađivanje penzija (indeksacija) – U januaru 2025. sprovedeno je povećanje penzija od 10,9%, što je primenjeno i na kategoriju poljoprivrednika. Ovo usklađivanje je povećalo i najniže penzije, stabilizujući njihov realni iznos.
Nasleđivanje poljoprivredne penzije
Naslednici poljoprivrednika imaju pravo na porodičnu penziju pod istim uslovima kao i naslednici drugih kategorija osiguranika.
Ova prava su jasno definisana Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju i obuhvataju supružnika, decu i u određenim slučajevima – roditelje preminulog osiguranika.
Prava supružnika i dece
Porodična penzija pripada:
- Supružniku ako je u trenutku smrti osiguranika navršio 53 godine života, ili ako je trajno nesposoban za rad. Pravo može steći i mlađi supružnik ako brine o zajedničkom detetu koje ima pravo na porodičnu penziju.
- Deci preminulog poljoprivrednika – do navršene 18. godine života, odnosno do 26. godine ako se nalaze na redovnom školovanju. Deca sa invaliditetom mogu ostvariti pravo bez starosnog ograničenja, ukoliko nisu sposobna za samostalan život i rad.
Nasledna penzija i uslovi
Visina porodične penzije zavisi od broja članova porodice koji je primaju. Osnovni iznosi su:
- 70% penzije preminulog za jednog člana porodice,
- 80% za dvoje članova,
- 90% za troje,
- 100% ako je četvoro ili više korisnika
Korisnici se prijavljuju PIO fondu podnošenjem zahteva za ostvarivanje prava na porodičnu penziju uz sledeću dokumentaciju:
- Izvod iz matične knjige umrlih,
- Lična karta podnosioca zahteva,
- Dokaz o srodstvu (izvod iz matične knjige rođenih ili venčanih),
- Potvrda o školovanju (za decu stariju od 18 godina),
- Dokaz o ostvarenom stažu preminulog (izvod iz evidencije PIO fonda).
Prosečan iznos porodične penzije za naslednike poljoprivrednika u 2025. kreće se oko 20.000 dinara, prema podacima PIO fonda, dok se isplata vrši mesečno, istim rasporedom kao i ostale penzije u okviru agrarnog sektora.
Kako planirati sigurnu penziju u poljoprivredi
Sistem penzijskog osiguranja za poljoprivrednike u Srbiji je jasan u zakonskom smislu, ali složen u primeni.
Mnogi poljoprivrednici i dalje ne poznaju svoja prava, ne prate redovno evidenciju uplata i oslanjaju se na usmenu informaciju, što ih kasnije dovodi u problem prilikom ostvarivanja prava na penziju.
Upravo zbog toga, informisanost postaje ključni element ostvarivosti prava na poljoprivrednu penziju.
Nedostatak informacija i savetovanja sa stručnjacima jedan je od najčešćih razloga zbog kojih se kasni sa prijavama, ne dostavlja kompletna dokumentacija ili se propuste rokovi za dopunu.
I dalje postoji pogrešno uverenje da će se penzijski staž automatski priznati ili da se doprinosi mogu uplatiti naknadno bez posledica. To u praksi vodi ka umanjenju penzije ili potpunom gubitku prava.
Zato je neophodno da poljoprivrednici budu aktivni učesnici u planiranju svoje penzije – da redovno proveravaju stanje uplata u PIO fondu, čuvaju svu dokumentaciju i koriste besplatne usluge savetovanja koje nude lokalne samouprave, poljoprivredne službe i sam PIO fond.
Stručna pomoć knjigovođa i savetnika za agrarne poslove može sprečiti mnoge administrativne greške i ubrzati ceo proces.